ЈАБУКА

ЈАБУКА

 

„Затворена“ у љубавни троугао, ова емотивна и интимна драма бави се емоцијама и односима људи из различитих перспектива.

Заробљени у колотечину времена, брзину живљења, модерно потрошачко друштво, често и не примећујући, полако губимо најфиније и најсуптилније нити које нас вежу за наше најближе, да бисмо само једног дана схватили да живимо са странцем. Тек када нас погоди усуд судбине, страшна трагедија неизлечиве болести, сетимо се да застанемо, погледамо око себе, осетимо дан, препознамо друго људско биће и схватимо шта је заиста важно, онда кад време већ истиче…

 

Верн Тисен „Јабука“, редитељско виђење

Верн Тисен већ у првим дидаскалијама прецизно описује значај пауза у извођењу његовог комада. Када се прочита такво упутство, иако се још није ни започело читање, помисли се на Чехова и Бекета. Аутор нас, затим, кроз веома сведене али минуциозне дијалоге (помислимо на Пинтера) уводи у једну врсту ониричке стварности настале од страдања ликова, у тешкој борби између живота и смрти, љубави и страсти, одговорности и утехе, идентитета и скривених идентитета. Јунак већ у првој сцени гризе дојку своје партнерке као јабуку, иако она то није, и тиме симболички напушта Еденски врт и креће у даље путовање.

Писац користи готово типичан мелодрамски заплет, бавећи се љубавним троуглом чији се актери, на мало вероватан али истинит начин, повезују у драматичној ситуацији борбе са тешком болешћу једне од њих. Болест и просте душе чини отменијима. Смрт је пред вратима, пред њеним лицем они се суочавају са сопственим животима да би схватили да само кроз другог могу да спознају истину. Овакав заплет подржавају репетативни дијалози са тишином између, која говори више од свега изговореног.

У тишинама, репетитивности и ритмичности, идентитети се претапају један у други. У плаветнилу језера, у небу изнад њега и земљи која га окружује, кроз стварност тренутка показује се нестварност смрти. Обала на којој се налазе ликови „Јабуке“ јесте обала преласка из једног света у други. Комад носи атмосферу сна крцатог болом, лепотом и страшћу. Нежно и емотивно, на танкој линији између сна и јаве, градили смо посебну атмосферу ове снажне и истовремено зачудне приче о љубави и умирању.

Александра Ковачевић, редитељка

У циљу промоције културе и уметности, крагујевачка фирма за веб дизајн Pyxis и портал Pressek.rs донирали су Краљевачком позоришту овај веб сајт.

Партнери