ФРИЗЕР ЋЕЛАВЕ ПЕВАЧИЦЕ
Аутор текста: Милош Николић
Режија, адаптација текста, драматургија: Никола Завишић
Текстови сонгова: Ансамбл и ауторски тим представе
Дизајн сцене: Јелена Радовић
Дизајн костима:Стефан Савковић
Ликовност представе: Јелена Радовић и Стефан Савковић
Оргинална музика: Милан Столић (гитара, вокал,композиција, аранжмани) и Јован Живковић (клавијатура, ефекти, вокал,аранжмани,корепетиција)
Лектор, сценски говор:Ђорђе Марковић
ЛИЦА:
Фризер: Владимир ЈОВАНОВИЋ- Михаило ЛАПТОШЕВИЋ
Продавачица: Горица ДИНУЛОВИЋ
Муж: Зоран ЦЕРОВИНА
Госпођа: Биљана ТАЛИЋ
Господин: Михаило ЛАПТОШЕВИЋ
Помоћница: Светлана МИЛЕНКОВИЋ
Заљубљени: Јован ЖИВКОВИЋ
Ватрогасац са гитаром: Милан СТОЛИЋ
Премијера 252. Сезона 2023/24
Фотографије Петар Илић
РЕЧ РЕДИТЕЉА:
Фризер Ћелаве Певачице је комична сценска поема која је постала "неочекивани мјузикл".
Не, заправо је ФЋП драмска комедија са певањем и плесом која се искрала из шињела Ежена Јонеска и провукла кроз текст Милоша Николића...
У ствари, ФЋП је сценска слика уоквирена Старим Школским Графоскопима, са вртоглавом уживо свираном музиком и тихим емотивним певањем.
Све ово заједно плус још доста тога сачињава представу Фризер ћелаве певачице...
А о чему се ради?
Мораће свако сам да провери на лицу места - у позоришту, јер ради се о томе, о лицу и наличију баш тог места - позоришта.
ФЋП јесте представа о позоришту али не само о позоришту. Она се бави и откривањем оног другог, правог слоја слике. Тај слој сакривен и треба га открити.
Загребимо стакло покривено црном бојом заједно и хајде да коначно падну маске, нестане претварање и лаж.
И да коначно, са или без помоћи Ћелаве Певачице и њеног Фризера, поједемо лимену тулумбу, и наспавамо се квалитетно.
Никола Завишић, редитељ
РЕЧ ПИСЦА
О „Фризеру ћелаве певачице“ и о његовом берберину
Кад српска комедија сретне Стерију, каже му: „Тата!“
Кад српска комедија сретне Ежена Јонеска може да му каже, али не мора: „Ујко, стриче, течо!“
Ежен Јонеско није ми ни стриц, ни ујак, ни теча, а ја сам ипак написао комедију „Фризер ћелаве певачице“.
Но, она није настала због Јонеска, нити његове нестварне „Ћелаве певачице“, него због Тео Хергелеђију, која је у позоришту града Свети Ђорђе (Сфанту Георге), у Румунији, режирала пре више од двадест година моју комедију „Ковачи“, под насловом „Рука на чекићу“ (Цу мана пе циоцан). Та представа је било толико откачена, па скоро као и редитељка, да сам тој редитељки обећао: „Написаћу један комад за вас...“
Како се то дешавало у Румунији, постојбини Јонеска, било је најнормалније да га назовем „Фризер ћелаве певачице“.
Овај кабаретско драмски текст заправо је есеј о позоришту, или трактат о животу који нема редитеља какав нам је потребан, нити сценографа, писца, па ни мајстора светла, нити оног који би требало да спусти завесу кад би то требало да се учини.
Он није ни пљување публике, али покушај њеног отрежњавања јесте.
Кад неком хоћеш, зарад његовог добра, да даш ињекцију пеницилина у дебело месо, лупнеш га по том дебелом месу, да га мање боли.
Кад српска комедија сретне Ежена Јонеска може да му каже, али не мора: „Ујко, стриче, течо!“
Ежен Јонеско није ми ни стриц, ни ујак, ни теча, а ја сам ипак написао комедију „Фризер ћелаве певачице“.
Но, она није настала због Јонеска, нити његове нестварне „Ћелаве певачице“, него због Тео Хергелеђију, која је у позоришту града Свети Ђорђе (Сфанту Георге), у Румунији, режирала пре више од двадест година моју комедију „Ковачи“, под насловом „Рука на чекићу“ (Цу мана пе циоцан). Та представа је било толико откачена, па скоро као и редитељка, да сам тој редитељки обећао: „Написаћу један комад за вас...“
Како се то дешавало у Румунији, постојбини Јонеска, било је најнормалније да га назовем „Фризер ћелаве певачице“.
Овај кабаретско драмски текст заправо је есеј о позоришту, или трактат о животу који нема редитеља какав нам је потребан, нити сценографа, писца, па ни мајстора светла, нити оног који би требало да спусти завесу кад би то требало да се учини.
Он није ни пљување публике, али покушај њеног отрежњавања јесте.
Кад неком хоћеш, зарад његовог добра, да даш ињекцију пеницилина у дебело месо, лупнеш га по том дебелом месу, да га мање боли.
Милош Николић, писац
У циљу промоције културе и уметности, крагујевачка фирма за веб дизајн Pyxis и портал Pressek.rs донирали су Краљевачком позоришту овај веб сајт.
